MLADENOV ZAKON DONETI ŠTO PRE! Da nam se ne ponove sudbine Mladena i Kike: ZLOSTAVLJANJE NA INTERNETU DA POSTANE KRIVIČNO DELO

 

Samoubistvo Mladena Dulića (22) iz Laktaša jer je ismejan na društvenim mrežama potresla je region, a ova tragedija otvorila je pitanje o digitalnom nasilju, koje još uvek nije prepoznato kao krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti

Samoubistvo Mladena Dulića (22) iz Laktaša u Republici Srpskoj potreslo je ceo region, a njegova tragična sudbina otvorila je pitanje o digitalnom nasilju, koje još uvek nije prepoznato kao krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, ali i potrebu za hitno donošenje Mladenovog zakona.

Stručnjaci za Kurir kažu da je krajnje vreme da se sajber prostor uredi zakonom i da vređanje, ruganje, ismevanje i zlostavljanje na društvenim mrežama, aplikacijama i drugim digitalnim platformama, postane krivično delo!

Mladen Dulić je, podsetimo, izvršio samoubistvo nakon što je snimak njegovog razgovora za posao, na kom se vidi i čuje kako ga dvojica radnika pumpe ismevaju, okačen na društvene mreže. Hiljade ljudi delili su ovaj snimak uz podrugljive i uvredljive komenatrare na račun mladića. Sumnja se da Mladen nije mogao da izdrži tolike podsmehe i pritisak, a njegove poslednje reči navodno su bile "Ne mogu ja ovo izdržati".

Sagovornici Kurira saglasni su da bi trebalo da se promeni Krivični zakonik i da se oformi krivično delo koje će na adekvatan način kazniti počinioce i aktere sajber nasilja, koje je sve više prisutno.

Advokat Ivan Gvozdenac objašnjava da zlostavljanje na društvenim mrežama i drugim digitalnim platformama, poznato kao sajber nasilje, u Srbiji ne postoji kao krivično delo.

- Naš Krivični zakonik nije predvideo kaznu za nekoga ko objavi spise ili neki drugi materijal koji zadire u privatni život lica i tako povredi život i telo. Suštinski, ono što je predviđeno zakonom kod nas, jeste da se ovakva dela vode kao privatna krivična tužba iz glave krivičnih dela protiv sloboda i prava čoveka i građana - kaže Gvozdenac.

Nažalost, u slučaju iz Laktaša, žrtva ismevanja na internetu ne može pokrenuti privatnu tužbu, a Gvozdenac postavlja pitanje od suštinskog značaja: "Kako neko može da ostvari svoja prava ako više nije među živima?".

Blage kazne

- Odgovor treba tražiti u nekim drugim krivičnim delima, a koja se gone po službenoj dužnosti, kao što je naprimer zlostavljanje i mučenje, ili kao u ovom slučaju iz Laktaša, navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu iz člana 119. stav 5, gde je očigledno sada pokojnik bio u odnosu podređenosti u odnosu na poslodavca - kaže advokat, koji objašnjava šta to zapravo znači i dodaje da bi trebalo da se sajber nasilje uvede kao krivično delo, jer ga u poslednje vreme mnogo ima.

- Poslodavac je nakon objavljivanja sadržaja naveo ili podstakao pokojnog da izvrši samoubistvo, s tim što je vinovnost poslodavca mogla biti nehat, da on nije želeo da dođe do posledice smrti - priča Gvozdenac:

- Suštinski naš zakon ovaj vid nasilja nije prepoznao na pravilan način i kao društveni problem, pa zbog toga organi gonjenja moraju na svakom pojedinačnom slučaju da traže rešenje u nekim drugim krivičnim delima.

I Emina Beković iz Nacionalog centra za bezbednost na internetu objašnjava da je govor mržnje u virtuelnom prostoru konstantno prisutan, a da su sankcije izuzetno blage.

- Mržnja koju ispoljavaju pojedina lica na internetu zapravo je još gora nego ona uživo. Interent daje dozu anonimnosti i nasilnik se lakše upušta u vređanje i uznemiravanja, a još uvek je teško doći do takvog počinioca, s obzirom na okolnosti, gde on često menja IP adresu i policija mu teško ulazi u trag - kaže Beković i nastavlja:

- Problem je dodatan jer ne postoji zakon baš za to krivično delo, pa se počinilac procesuira prema drugim krivičnim delima iz postojećeg Krivičnog zakonika. Takođe, treba napomenuti da i kada se osoba kazni, to je pretežno neka novčana nadoknada ili veoma blaga kazna.

Ograničiti sadržaje

Ona je navela i da bi vlasnici velikih kompanija, poput Fejsbuka, Jutjuba, Instagrama i Tiktoka, trebalo dodatno da ograniče sadržaje.

- Treba da se pronađe mehanizam koji bi funkcionisao, suzdržavao i sankcionisao određene neprikladne sadržaje koji se viralno jako brzo dele i nanose štetu žrtvi - kaže ona.

Podsetimo, nakon što se Mladen Dulić ubio, policija iz Laktaša uhapsila je dvojicu radnika sa pumpe, V. T. i D. K., zbog sumnje da su počinili krivično delo neovlašćeno fotografisanje i snimanje, a nakon saslušanja obojica su puštena na slobodu. Takođe, povodom ovog slučaja juče se oglasilo i tužilaštvo, koje je navelo "da je Dulić pre samoubistva prijavio policiji da je sporni snimak objavljen na Tiktoku".

- Preminuli Mladen Dulić pristupio je dana 28. oktobra u Policijsku stanicu Laktaši, te je upoznao ovlašćena službena o objavljenom spornom snimku, nakon čega je istoga dana izvršio samoubistvo - navode lokalni mediji odgovor iz Okružnom javnom tužilaštvu u Banjaluci.

Katarina Jonev